Wednesday, September 30, 2015

Радионица: Култура понашања у саобраћају- прављење саобраћајних знакова од картона и колаж папира

На данашњој радионици, подсетили смо се свега што знамо о саобраћају.Разговарали смо о понашању учесника у саобраћају,а посебну пажњу смо посветили понашању пешака.Научили смо како се безбедно крећемо тротоаром и улицом, на којим местима смемо прећи улицу,а где је то изричито забрањено и које су опасности услед непоштовања саобраћајних прописа, знакова и сигнализације.На крају смо у групама правили саобраћајне знакове од картона и колаж папира.Можете погледати презентацију о саобраћају кликом на линк испод:


А ево и неколико фотографија којима смо забележили атмосферу са данашње радионице:




















Tribina "Škola za drugog" - prof. dr Vladeta Jerotić

Agape:Porodica i vaspitanje - dr Zoran Milivojević

Vladeta Jerotić: Porodica kao sistem

Vladeta Jerotić: Porodica kao sistem: Porodica je socijalni i emocionalni sistem koji čine osobe povezane krvnim i zakonskim vezama. Ona je osnova za ljubav, intimnost, stab...

Kako razviti zdrave navike kod dece?

Da li je obrazovanje - vaspitanje?

Hiperaktivnost kod dece - Saveti za roditelje

Popularna deca: „Zvezde u školi“

Slikanje na aluminijumskoj foliji






Izvor:Pinterest

Ideje za panoe








                                                                                                                                      Izvor: Pinterest

Tuesday, September 29, 2015

Pano - leptiri

                                                                                                                          Izvor: Pinterest

Crni hamer i boje




Slikanje tačkama ( Dot art)





Drvo otisaka

 Izvor:Pinterest

Stare novine i vodene boje/tempere


 izvor:Pinterest

Montesori: O slobodi, razvoju volje i poslušnosti



    Pod samostalnošću ne podrazumevamo da dete može da radi sve što zamisli. Dete nije u stanju da postavi granice u onome što radi i zato će ići dokle mu vi dopustite. Roditelji su ti koji postavljaju granice, a detetu se omogućava sloboda i pravo izbora unutar tih granica. Deci je potrebna sloboda da bi se pravilno razvijala i samo u takvom okruženju ona mogu biti živahna, neposredna i radosna. 
      Na mene je na jednom roditeljskom sastanku veliki utisak ostavio razgovor dve majke dečaka od oko tri godine. Razgovaralo se o uključivanju dece u kućne poslove:
Mama A: "Ja od svog sina ne očekujem da počisti za sobom, pa još je mali, čistiće kad poraste."
Mama B: "Da, ali tada neće hteti!"
Mama A: "Pa moraće!"
Mama B: "Nije suština da čisti jer mora, već zato što treba da ima razvijen osećaj odgovornosti prema svom okruženju i stvarima!"

Upravo je ovo suština Montesori pedagogije! Da dete radi nešto, jer ima unutrašnju potrebu za tim, jer ono zna da snosi odgovornost i posledice za svoja dela. Ne preuzimajte dečije obaveze na sebe! Nije svaka pomoć zaista korisna! Dete je u stanju da raspremi za sobom, ukoliko nešto prospe da uzme krpu i to obriše (naravno, krpa treba da bude dostupna detetu), da postavi ili raspremi sto, kada uđe u kuću da okači jaknu i vrati obuću na mesto (naravno da čiviluk mora da bude na njegovoj visini i lako dostupan). Dolazi se do zaključka da je samostalnost jako bitna!

Pod samostalnošću ne podrazumevamo da dete može da radi sve što zamisli. Dete nije u stanju da postavi granice u onome što radi i zato će ići dokle mu vi dopustite. Roditelji su ti koji postavljaju granice, a detetu se omogućava sloboda i pravo izbora unutar tih granica. Deci je potrebna sloboda da bi se pravilno razvijala i samo u takvom okruženju ona mogu biti živahna, neposredna i radosna. Dozvolimo deci da sama donose odluke, jer na taj način od njih stvaramo jake i odgovorne ljude koji imaju svoj stav, koji se raduju životu i veruju u sebe!
"Granice moje slobode su tamo gde počinje sloboda drugih!" - Maria Montessori

Razvoj volje kod dece jedna je od krucijalnih osobina koja utiče na formiranje jake ličnosti i discipline deteta, jer funkcionisanje grupe zavisi od ponašanja pojedinca. Volja se razvija vežbanjem i radom. Često roditelji, opet iz neznanja, želje da slome volju deteta i nametnu svoju volju i misle da je to adekvatan način vaspitavanja deteta. Suština je opet u pružanju mogućnosti da dete kroz razne aktivnosti koje samo bira, razvije i neguje svoju pozitivnu volju. Sa druge strane, dete treba na nauči da kontroliše svoju volju. Na primer, u Montesori okruženju ne postoje dva ista materijala iz veoma prostog razloga, dete treba da nauči da sačeka! Ukoliko neko drugo dete već koristi materijal, dete treba da se suzdrži od otimanja predmeta i da sačeka da ga dete koje ga koristi vrati prvo na mesto, to znači da je materijal slobodan, i da može da ga uzme.

I sami možete videti koliko je sve povezano u razvoju deteta, od samostalnosti, samopouzdanja do razvoja volje, poslušnosti i jake ličnosti deteta.

Koje dete je po vama poslušno dete?
Da li ono koje je mirno, koje ispunjava komande roditelja bez sopstvenog mišljenja? Uglavnom je to dete pasivno i ne izražava svoje ideje i stavove i ne bori se da ostvari iste. Najčešće se u vaspitanju primenjuje metod nagrada - kazna. Pod ovakvim autoritetom, dete najčešće u periodu adolescencije želi da se oslobodi stega i po prvi put želi da se suprotstavi roditeljima. Tada nastaju ozbiljni problemi. Poslušnost možete da doživljavate i ovako: dete je aktivno, učestvuje u mnogim aktivnostima, omogućena mu je sloboda izbora i njegovo mišljenje se uvažava kao i bilo kom drugom ravnopravnom članu porodice; Dete se uči da snosi odgovornost i oseti posledicu svog ponašanja.

Poslušnost je nešto što ne možemo nametnuti (jer kada dete fizički poraste, suprotstaviće se, a posledice mogu biti veoma ozbiljne), već se razvija kao nagrada volje i uma. Zato je bitno prvo razviti volju (kroz razne aktivnosti), a poslušnost je nešto što će dete razviti postepeno kroz rad i u sredini koja mu pruža mogućnost za to.

Ako dete ne razvije snagu volje da vlada nad sobom putem poslušnosti i roditeljskom autoritetu, kasnije neće imati snagu volje ni da posluša autoritet vlastitog razuma. U ovoj fazi roditelj ne treba da razvija poslušnost deteta manipulišući njegovim hirovima (nagrada - kazna), već razvojem njegove ličnosti kroz odupiranje njegovim hirovima. Montesori pedagogija ističe da je poslušnost tajna na kojoj počiva ceo obrazovni proces.

Poslušnost je shvaćena kao poslednja faza razvijanja volje kod deteta, nakon sposobnosti ovladavanja sopstvenim ponašanjem. Kroz slobodu izbora i aktivno samoostvarenje, na kraju, samo dete shvata značaj discipline u ostvarenju svojih ciljeva. U takvom sistemu nema otvorenog sukoba između generacija, jer se poslušnost bazira na odgovornosti, ljubavi i istinskim osećajem da je to ispravno uraditi, a ne iz moranja!

Izvori:Montesori vrtić
www.decijakuca.

Montesori: O samostalnosti



    Roditelji beskrajno vole svoju decu ali često iz najbolje namere, da bi svojoj deci obezbedili što lepše detinjstvo, žele da im udovolje u svemu. Preterana zaštićenost dece može negativno da utiče na njih i onemogući im da ovladaju potrebnim veštinama kako bi izrasla u jake ljude, koji će znati da se snađu u svetu.
      Na trenutak zamislite kako biste se osećali da ste nesamostalni i da u svemu zavisite od pomoći druge osobe. Sigurno biste sumnjali u sebe, ne bi bili samouvereni, oslanjali biste se na pomoć drugih, potcenjivali bi druge kao posledicu svojih ličnih kompleksa nemoći, bili bi osetljivi na kritiku, jer ste i sami nesigurni u sebe, bežali bi od odgovornosti. Nije lako i prijatno zavisiti od drugih, zar ne?
A sada bih vas zamolila da zamislite dete koje pasivno stoji dok ga roditelj umiva, pere mu ruke i briše peškirom, pere mu zube, oblači ga, obuva ga, oblači mu jaknu, stavlja kapu, prinosi mu vodu, briše za njim ukoliko prospe nešto itd. Šta mislite, kako se oseća dete koje je nesamostalno?Verovatno ima potrebu da odrasli uvek budu pored njega ne bi li mu ispunili svaku želju, nije motivisano, najčešće je pasivno, nema koncentraciju kada radi nešto, često bude isfrustrirano ako ne uspe da završi nešto, ljubomorno je na drugare i pokušava da im se sveti, stalno mu je dosadno, razmaženo je, nesigurno i krije svoje mane nepristojnošću, nametljivošću ili agresivnošću.
Najgore je to što detetu sebično ponašanje neće olakšati život, ono neće moći da izgradi i neguje zdrave odnose jer, osim roditelja, niko neće želeti da prihvati njegovu razmaženost.
Na žalost, većina roditelja uskraćuje svojoj deci mogućnost da budu samostalna iako često deca sama pokažu interesovanje za tim. Čuvene rečenice, "Ti si još mali za to.", "Nemoj da sipaš vodu, prosućeš je.", "Vidi šta si uradio, neću ti nikada više to dati." navode dete da sumnja u svoje sposobnosti. Pružite svojoj deci šansu da vežbaju i ovladaju životnim veštinama, ne određujte im za šta su sposobna, a za šta nisu. Iznenadićete se koliko stvari deca mogu da urade sama. "Nije svaka pomoć zaista korisna!"
Suština je da obezbedite svojoj deci da se slobodno kreću kroz prostor, da stvari koje koriste budu na njihovoj visini i da im budu dostupne, i na taj način im omogućite da razviju svoju samostalnost. Zašto sebe ne bi poštedeli, a dete naučili odgovornosti? Na primer, dete je žedno i umesto da svakodnevno makar deset puta čujete čuvenu rečenicu "Mama, žedan sam, donesi mi vodu.", obezbedite mu da može samo da je sipa. A to znači, da u malom bokalu od 0,33 ili 0,5 ml bude uvek vode, pored njega mala staklena čaša i da to stoji na mestu, dostupno detetu. Kada je žedno otići će i samo će sipati vodu. Isto važi za presvlačenje, posebno u periodu odvikavanja od pelena. Obezbedite mu korpu sa njegovim čistim stvarima, i ukoliko se upiški neka se skine, samo uzme svoje suve i čiste stvari, a prljave može odneti u korpu za prljav veš. Na ovaj način se dete uči redu, odgovornosti i jača svoju ličnost, jer mu šaljemo poruku i podržavamo ga da je ono sposobno da uradi nešto samo.
Dr.Montesori je napisala: "Istina je, mi ne možemo napraviti genija. Mi možemo jedino pružiti svakom detetu šansu da ispuni svoje potencijale i postane nezavisna, sigurna i izbalansirana individua."
Ne bi trebalo da preuzimamo dečije obaveze na sebe. Naš cilj je da, kada utvrdimo određena pravila u ponašanju, ista primenjujemo u svakodnevici. Umesto da krčimo deci životni put, ohrabrimo ih u tome da sami uklanjaju male prepreke sa puta. To ih čini jačim, sigurnijim i to im uliva samopouzdanje. Bitno je da verujemo u njihove neverovatne sposobnosi, da ih podržavamo i beskrajno podstičemo.
Izvori: Montesori vrtić Dečija kuća
www.Decijakuca.rs